Stojeći ispred popravnog doma u Ohaju, teško je poverovati da je ta zgrada nekada bila maksimalno osiguran zatvor. Sa svojim tornjevima nalik onima sa francuskih zamkova, obrađenim ciglama i vitražima, zgrada s kraja 19. veka više liči na grand hotel koji je nekada primao bogate i slavne.
Spolja velelepno zdanje, a unutra…
Međutim, jednom kada uđete unutra i prošetate pored masivnih ćelija zarđalih rešetaka sa prašnjavim povijenim krevetima unutra, možda ćete se setiti sumornog i beznadežnog zatvora iz filma „Bekstvo iz Šošenka” sa Timom Robinsom i Morganom Frimenom u glavnim ulogama koji se snimao na ovom mestu 1993. godine, a ove godine obeležava 20 godina od prikazivanja (1994).
Dok koračate kroz sumorne hodnike može da vam se učini i da čujete škripanje ćelijskih vrata ili čak i zatvorenike kako plaču. Za one koji veruju u natprirodno, bivši zatvor u Masfildu u Ohaju jedno je od najukletijih mesta u Sjedinjenim Američkim Državama.
To je mesto gde tumaraju duhovi zlostavljanih zatvorenika i stražara sa teškom savesti, pomera se nameštaj i lupaju vrata. Štaviše, čak i bez duhova, sablasni zidovi, istopljena boja i pololjeni prozori dovoljni su da vas prođe jeza.
… ukleti hodnici od kojih podilazi jeza
Ova zgrada otovrena je 1896. godine sa ciljem da mlađim lakšim prestupnicima pruži šansu za rehabilitaciju, umesto da budu poslati u državni zatvor u Kolumbusu.
Lokalna zajednica toliko je bila ponosna na svoju novu instituciju da su tamošnje novine nasolvne strane posvetile otvaranju zgrade uz naslove “Najveći dan za Mensfild”, hvaleći se kako su preuzeli korake u zatvorskim reformama.
– U okviru doma postojala je i škola gde su zatvorenici učili sve od stolarije do poljoprivrede. Oni su čak proizvodili i svoju hranu. U početku stopa povratnika bilaje vrlo niska, oko 10-15 procenata onih koji izađu, ali kasnije je zakon promenjen i sistem je propao zbog čega je ovo mesto postalo još jedan klasičan zatvor – rekao je Ron Paf, jedan od turističkih vodiča kroz zatvor.
Sedmadesetih godina 20. veka, popravni dom postao je jedan od najbolje čuvanih zatvora i stekao je reputaciju mesta gde su se dešavale brutalnosti i zatvorenici držali u nehumanim uslovima.
Čuvena „rupa” (The Hole) iz filma zasnovana je na stvarnom mestu: to je bila oblast gde su slati zatvorenici za koje se smatralo da im je potrebna teža kazna u samici gde su spavali na podu.
Danas se možete da se popnete u zatvor i posetite “rupu”. Čak i godinama nakon što je poslednji zatvorenik napustio ćeliju, ova rupa izaziva mračan horor.
Kada je zatvor konačno prestao sa radom 1990. godine nakon decenijskih protesta, ohajski zvaničnici hteli su da ga sruše. Međutim pre toga, izviđači iz Šošenka našli su neki interes u zgradi koja ih je privukla svojom arhitekturom – kombinacijom viktorijanske gotike i romatizma koja uključuje zakrivljene prozore i elegantne kupole. Zahvaljujući Šošenku, zgrada je bila spasena.
– Srećom, nakon što je snimljen film, oni koji su čuvali zgradu bili su u mogućnosti da razgovaraju sa državom koja je odlučila da prednji deo zgrade sa ćelijama i administrativnim blokom neće biti srušen – dodaje Paf.
Kultni film iz 1994. godine
Film je ako doneo mnoge vikend-turiste koji ne žele da vide samo zatvor. U okolini ima još mesta prepoznatljivih u filmu pa tako turisti prate Šošenk turu da vide kuću gde je Bruks smešten po izlasku iz zatvora, stari hrast ispod kojeg je Endi sakrio svoje bogastvo i šumu gde on u uvodnoj sceni filma sedi u kolima držeći pištolj.
Ali, naravno, u centru svega toga nalazi se popravna ustanova iz Ohaja sa svojom dugom istorijom.
– Više ne možete da nađete zgrade koje se grade na ovaj način, a pogotovo zatvore. Cilj je bio da se ovo mesto spasi i sačuva i ispriča svoju istoriju reformi na koje su bili ponosni, da ljudi čuju i znaju šta se dešavalo u Mensfildu – rekao je Paf.
Izvor: blic.rs
