Koža u enterijeru: Materijal za sva vremena

Čovek od davnina koristi kožu različitih životinja u brojne svrhe – za prekrivanje i presvlačenje podova i nameštaja, izradu skloništa, odeće i obuće… Po pravilu, oduvek su to bile one praktične, tj. lako dostupne životinje, a isto je i danas u industrijskoj proizvodnji, pa su najzastupljenije goveđa, ovčja i svinjska koža. Sem toga, na savremenom tržištu mogu se naći i razni predmeti od kože egzotičnih vrsta, poput nojeva, raža, zebri…

Brojne organizacije za zaštitu životinja oštro kritikuju upotrebu prirodne kože, ističući veliki broj jedinki koje zbog toga stradaju, kao i surovo ophođenje prema njima. Ipak, treba imati u vidu da je životinjska koža danas uglavnom nusprodukt proizvodnje mesa, čemu u prilog ide i navedeni podatak o najzastupljenijim kožama. U svakom slučaju, mi ćemo se zadržati na karakteristikama koje ona ima kao materijal u enterijeru, a preispitivanje etičnosti njene upotrebe prepustićemo vašem ličnom sudu.

Da bismo se njome služili na bilo koji način, sirova koža mora biti prerađena procesom štavljenja. U najširem smislu, to je proces kojim joj se obezbeđuje otpornost na truljenje i vodu. Zavisno od kvaliteta kože i njene krajnje namene, on može obuhvatati niz različitih koraka, a krajnji rezultat može biti koža sa sačuvanim ili uklonjenim dlakama.

Tapaciranje nameštaja
Jedan od najčešćih načina korišćenja kože u enterijeru jeste presvlačenje nameštaja, i ima veoma dugu tradiciju. Izdržljivost i trajnost ovog materijala čine ga pouzdanim izborom, koji pritom prostoru daje snažan pečat i karakter – svaki komad kože odlikuje se neponovljivim izgledom, i prenosi svoju jedinstvenost na kompletan ambijent. Za tapaciranje nameštaja najčešće se koristi koža sa koje su uklonjene dlake ili krzno.
Nameštaj presvučen kožom mnogo je otporniji i lakši za održavanje od onog tapaciranog tkaninama. S njega se lako brišu fleke, otporan je na kandže pasa (mačke ga ipak mogu izgrebati), a manja oštećenja mogu se sanirati posebnim sredstvima za održavanje i negu kože.

Najveći problem nesumnjivo predstavlja cena. Budući da je u pitanju kvalitetan i ekskluzivan materijal, kožni nameštaj je izuzetno skup. Pritom, nisu sve kože istog kvaliteta, što je laiku teško da proceni. Zato je možda najsigurnije odlučiti se za pouzdanog renomiranog proizvođača, iako će poznati brend nesumnjivo dodatno uvećati cenu. Takođe, neophodno je i da svi drugi delovi nameštaja budu kvalitetno izvedeni (podupirući sloj i punjenje u slučaju sofa, konstrukcija i spojevi u slučaju stolica i sl.) – besmisleno je izdvojiti veliku sumu novca na kvalitetnu kožu a da nameštaj postane neupotrebljiv mnogo pre isteka roka trajanja materijala zbog kog ste ga skupo platili.

Naravno, cena nije jedini razlog zašto kožni nameštaj za sedenje nije za svakog. Neugodan osećaj koji ovakve sofe i stolice mogu izazvati posledica je toga što koža reaguje na promene u temperaturi, pa zimi ume biti hladna, a leti lepljiva i „oznojana“. Ovo ne bi trebalo da se dešava ako u stanu ili kući održavate konstantnu umerenu temperaturu, ali ako vam je koža ipak neprijatna za sedenje, nemojte žrtvovati udobnost zarad estetike.

Treba istaći i to da je koža podložna uticaju svetlosti – kao i drvo, usled dugog izlaganja direktnom svetlu, ona će izbledeti. Zato vodite računa o tome gde postavljate nameštaj, a ako direktno sunce nije moguće izbeći, na prozore obavezno stavite zavese. Da bi lepota kože ostala očuvana, ona se mora redovno tretirati adekvatnim sredstvima za čišćenje i negu. Za tapaciranje nameštaja koriste se razne vrste koža, koje se razlikuju po svojoj osetljivosti i otpornosti na habanje, ali je redovna nega u svakom slučaju neophodna za očuvanje njihove gipkosti i lepog izgleda.

 

JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!

PRTATITE NAS I NA FACEBOOKU: casadesign.rs